Postavljanje kanalizacione cevi izvedeno je kroz dvorišni deo parcele, neposredno pored porodičnog objekta. Na fotografiji se vidi dugačak iskopani rov, pripremljena trasa i početni segment kanalizacione cevi koji će biti nastavljen prema planiranoj priključnoj tački.
Kod spoljne kanalizacije nije dovoljno samo iskopati kanal između objekta i mesta priključenja. Potrebno je odrediti odgovarajuću dubinu, pripremiti stabilnu podlogu, formirati ravnomeran pad i proveriti da na trasi nema prepreka koje bi zahtevale nepotrebna skretanja.
Svaka nepravilnost na spoljnom kanalizacionom vodu može kasnije izazvati otežano oticanje, taloženje nečistoća ili ponovljena začepljenja. Zato se trasa proverava dok je rov još otvoren i dok su svi delovi instalacije dostupni.
Postavljanje kanalizacione cevi duž objekta
Na prikazanom radu rov je iskopan uz bočnu stranu kuće i nastavljen prema zadnjem delu parcele. Pravolinijska trasa omogućava povezivanje sa manjim brojem kolena i dodatnih spojeva.
Manji broj promena pravca olakšava protok i kasnije održavanje instalacije. Kada je skretanje neophodno, ono se izvodi odgovarajućim kanalizacionim elementima, bez oštrih prelaza koji mogu postati mesta zadržavanja otpada.
Pre iskopa potrebno je proveriti položaj postojećih vodova, temelja, staza i drugih elemenata koji se mogu nalaziti na planiranoj trasi. Time se smanjuje mogućnost nepredviđenih prekida rada i naknadnog menjanja pravca kanalizacije.
Širina rova mora omogućiti da se cev spusti, spoji i poravna bez pritiska na njene bočne strane. Preuzak rov otežava pravilnu montažu, dok nepotrebno širok iskop stvara više zemlje i povećava obim završnog uređenja dvorišta.
Kontrola pada kanalizacione trase
Kanalizaciona instalacija uglavnom odvodi vodu gravitacionim putem. Za razliku od vodovodne cevi, kroz koju voda prolazi pod pritiskom, kanalizaciona cev mora imati pravilno formiran pad od početka do kraja trase.
Na fotografiji se pored rova vidi alat za kontrolu pravca i nivelacije. Visinska razlika ne proverava se samo između dve krajnje tačke. Potrebno je kontrolisati čitavu dužinu rova kako se na sredini trase ne bi pojavilo udubljenje ili izdignut deo.
Ako se cev na jednom mestu spusti više nego što je planirano, u toj zoni može ostajati voda. Ako se zatim ponovo izdigne, protok će biti usporen i povećava se mogućnost taloženja.
Ni prevelik pad nije dobro rešenje. Voda tada može oticati brže od čvrstog sadržaja, koji ostaje u cevi. Potreban pad određuje se prema prečniku cevi, dužini trase, početnoj i završnoj visini i uslovima na terenu.
Priprema dna rova
Pre polaganja cevi dno rova mora biti očišćeno od većeg kamenja, komada betona, šuta i drugih tvrdih predmeta. Cev ne bi trebalo da leži na nekoliko izdignutih tačaka, jer se tako opterećenje zemlje ne raspoređuje ravnomerno.
Podloga se priprema tako da prati planirani pravac i pad kanalizacije. Na nestabilnom ili neravnom terenu dodaje se odgovarajući sitniji materijal kojim se formira ravnomeran oslonac.
Nakon postavljanja cevi bočne strane pažljivo se popunjavaju. Materijal se raspoređuje bez grubog nabijanja koje bi moglo da pomeri cev ili ošteti spoj. Tek kada je instalacija stabilizovana sa strane, može se nastaviti sa postepenim zatrpavanjem rova.
Posebna pažnja posvećuje se spojevima. Svaki nastavak mora biti potpuno uklopljen, bez naprezanja, izvlačenja ili krivljenja cevi.
Povezivanje sa kanalizacijom objekta
Početna visina spoljne trase zavisi od mesta na kojem kanalizacija izlazi iz objekta. Završna tačka određuje koliko prostora postoji za formiranje potrebnog pada.
Zbog toga se unutrašnji i spoljni odvodni sistem moraju uskladiti. Posao je direktno povezan sa kompletnim postavljanjem vodovodnih i kanalizacionih instalacija, naročito kada se instalacije izvode u novom objektu ili tokom veće rekonstrukcije.
Ako se nova cev povezuje na staru instalaciju, potrebno je proveriti stanje postojećeg voda. Dotrajala, napukla ili deformisana cev ne predstavlja pouzdanu priključnu tačku. U takvim situacijama može biti potrebna zamena i fiksiranje dela cevi pre završnog povezivanja.
Prečnik nove cevi takođe mora odgovarati količini otpadne vode i sistemu na koji se priključuje. Neodgovarajući prelazi između različitih prečnika mogu usporiti protok ili stvoriti problematično mesto u instalaciji.
Provera pre zatrpavanja
Kanalizacionu cev ne treba zatrpavati odmah nakon montaže poslednjeg segmenta. Dok je rov otvoren, proveravaju se pravac, spojevi, oslonac cevi i ravnomernost pada.
Po završetku montaže može se izvršiti provera protoka puštanjem vode kroz sistem. Na taj način se utvrđuje da li voda nesmetano prolazi i da li se negde zadržava.
Ako se tokom provere primeti pomeranje spoja, nepravilno naleganje ili lokalno udubljenje, cev se koriguje pre zatrpavanja. Naknadna intervencija zahtevala bi ponovno otkopavanje iste trase.
Dobro izvedena kanalizaciona instalacija smanjuje rizik od budućih problema, ali svaki odvod zahteva pravilno korišćenje i održavanje. Kada se pojavi usporeno oticanje ili potpuna blokada, može biti potrebno profesionalno odgušenje kanalizacije.
Zatrpavanje i vraćanje terena
Posle uspešne provere cev se prvo prekriva pažljivo odabranim materijalom koji neće oštetiti njenu površinu. Krupno kamenje i građevinski otpad ne postavljaju se direktno preko instalacije.
Prvi sloj zemlje dodaje se postepeno, uz kontrolu da cev nije promenila položaj. Nakon zaštite cevi može se vratiti ostatak iskopanog materijala i započeti uređenje površine.
Pre završnog zatrpavanja korisno je fotografisati položaj trase. Tako ostaje evidencija gde kanalizaciona cev prolazi, što može biti važno tokom budućih građevinskih radova u dvorištu.
Za informacije koje se odnose na javnu kanalizacionu mrežu, prijavu kvarova i uslove priključenja dostupan je zvanični sajt JKP „Vodovod i kanalizacija” Novi Sad.
Ekipa Vodoinstalater Novi Sad izvodi nove kanalizacione trase, povezivanje objekata, zamenu oštećenih cevi i sanaciju postojećih odvoda. Pravilno postavljanje kanalizacione cevi zahteva precizan iskop, stabilnu podlogu, kontrolisan pad i proveru instalacije pre zatrpavanja.
